Vaš pretraživač nije podržan

Koristite pretraživač koji više ne podržavamo. Da biste nastavili posećivati naš veb-sajt, izaberite jedan od sledećih podržanih pretraživača.

Google Chrome

Mozilla Firefox

Safari

Microsoft Edge
serbia

10 steps to a green and more efficient production

Carbon reduction for green production - all you need to know
Find out
10 steps to green compressed air production

Everything you need to know about your pneumatic conveying process

Discover how you can create a more efficient pneumatic conveying process.
Find out
3D images of blowers in cement plant
Close

Nauka o stanjima materije

Compressed Air Wiki Basic Theory Physics

Da bismo razumeli način rada komprimovanog vazduha, biće nam koristan osnovni uvod u fiziku. Počećemo tako što ćemo objasniti strukturu materije. Zatim ćemo pokazati više o četiri različita agregatna stanja materije i njenim molekulima.

Šta čini materiju?

the different states of matter

Sva materija, bilo da je u gasovitom, tečnom ili čvrstom obliku, sastoji se od atoma. Atomi su stoga osnovni gradivni blokovi materije, iako se skoro uvek pojavljuju kao deo molekula.

Molekul je neki broj atoma grupisanih zajedno sa drugim atomima iste ili različite vrste. Atomi se sastoje od gustog jezgra sačinjenog od protona i neutrona okruženih velikim brojem malih, laganih elektrona koji velikom brzinom kruže oko njega.

Postoje i drugi sastavni blokovi; međutim, nisu stabilni. Sve ove čestice imaju četiri zajednička svojstva:

  • naelektrisanje,
  • masa mirovanja,
  • mehanički impuls,
  • i magnetni impuls.

Broj protona u jezgru je jednak atomskom broju atoma. Ukupan broj protona i broj neutrona su približno jednaki ukupnoj masi atoma pošto elektroni ne dodaju skoro nikakvu masu.

Ove informacije se nalaze u periodnom sistemu. Elektronska ljuska sadrži isti broj elektrona koliko ima protona u jezgru. To znači da je atom uglavnom električno neutralan.

Da li ste znali?

Danski fizičar Nils Bor je 1913. godine predstavio model građe atoma. On je pokazao da se atomi mogu pojaviti samo u takozvanom stacionarnom stanju i sa određenom energijom. Ako se atom transformiše iz jednog energetskog stanja u drugo, emituje se kvant zračenja. On je poznat kao foton.

Ovi različiti prelazi se manifestuju u obliku svetlosti različitih talasnih dužina. U spektrografu se pojavljuju kao linije u spektru linija atoma.

Koja su četiri agregatna stanja materije?

Atomi koji su povezani hemijskom vezom nazivaju se molekuli. Oni su toliko mali da 1 mm3 vazduha pri atmosferskom pritisku sadrži približno 2,55 x 10na16 molekula.

U principu, sva materija može postojati u četiri agregatna stanja:

  • čvrsto
  • tečno
  • gasovito
  • plazma.

To su četiri različita agregatna stanja materije.

U čvrstom stanju, molekuli su čvrsto upakovani u rešetkastu strukturu sa jakom vezom. Na temperaturama iznad apsolutne nule dolazi do određenog stepena molekularnog kretanja. U ovom stanju postoji vibracija oko ravnotežnog položaja, koja se ubrzava sa porastom temperature.

Kada se supstanca u čvrstom stanju dovoljno zagreje, molekuli se pomeraju i oslobađaju se. Supstanca se zatim topi i prelazi u tečno stanje. Ako se tečnost dalje zagreva, molekulske veze se prekidaju, a tečna supstanca prelazi u gasovito stanje. Zatim se širi u svim pravcima i meša se sa ostalim gasovima u prostoriji.

Kada se molekuli gasa ohlade, gube brzinu i ponovo se vezuju jedni za druge da bi proizveli kondenzaciju. Međutim, ako se molekuli gasa dodatno zagreju, oni se razlažu na pojedinačne subčestice i formiraju plazmu sačinjenu od elektrona i atomskih jezgara.

Uticaj na sisteme komprimovanog vazduha

Ovaj članak pruža osnovno razumevanje onoga što čini materiju i kako se ona menja. Korisno je jer sistemi komprimovanog vazduha doživljavaju brze promene temperature, što dovodi do prelaska čestica iz gasa u tečnost.

Ako želite više informacija o tome kako ovo konkretno utiče na vašu opremu, preporučujemo vam da pročitate o sistemima za sušenje. Kod bilo kog vazdušnog kompresora, važno je što je moguće više izbeći vlagu.

Proverite svoje znanje! Možete li da odgovorite na pitanje?

Kakva je struktura materije?

Struktura materije se odnosi na način na koji su atomi i molekuli raspoređeni u različitim supstancama. Materija može postojati u tri glavna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom. Struktura materije može da varira u zavisnosti od njenog stanja i vrste atoma ili molekula koji je čine.

U čvrstim telima, atomi su čvrsto zbijeni i zajedno vibriraju u mestu. U tečnostima, atomi su više rasprostranjeni i kreću se jedan oko drugog. U gasovima, atomi su veoma rašireni i slobodno se kreću u svim pravcima. Proučavanje strukture materije je fundamentalni deo hemije i fizike.

Ako imate dodatnih pitanja, naš tim stručnjaka za komprimovani vazduh je na raspolaganju da vam pomogne. Slobodno stupite u kontakt.

Kontaktirajte nas

Povezani članci