Vaš pretraživač nije podržan

Koristite pretraživač koji više ne podržavamo. Da biste nastavili posećivati naš veb-sajt, izaberite jedan od sledećih podržanih pretraživača.

Google Chrome

Mozilla Firefox

Safari

Microsoft Edge
serbia

10 steps to a green and more efficient production

Carbon reduction for green production - all you need to know
Find out
10 steps to green compressed air production

Everything you need to know about your pneumatic conveying process

Discover how you can create a more efficient pneumatic conveying process.
Find out
3D images of blowers in cement plant
Close

Merenje pritiska, temperature i toplotnog kapaciteta

Compressed Air Wiki Basic Theory Physics

Nakon što se podsetite osnova fizike ovde, možda biste želeli da saznate više o fizičkim jedinicama koje se koriste za merenje različitih vidova materije. To može biti od velike pomoći tokom rada s komprimovanim vazduhom. U ovom članku ćemo objasniti osnove merenja pritiska, temperature i toplotnog kapaciteta.  

Šta je pritisak i kako ga merimo?

Sila koja deluje na kvadratni centimetar površine vazdušnog stuba, koji se meri od nivoa mora do ivice atmosfere, iznosi oko 10,13 N. Dakle, apsolutni atmosferski pritisak na nivou mora iznosi oko 10,13 x 10000 N po kvadratnom metru, što je jednako 10,13 x 1000 Pa (Paskal, SI jedinica za pritisak). Izraženo u drugoj često korišćenoj jedinici: 1 bar = 1 x 100000 Pa. Što se nalazite više iznad (ili ispod) nivoa mora, to je niži (ili viši) atmosferski pritisak.

Kako merimo temperaturu?

Temperaturu gasa je teže jasno definisati. Temperatura je mera kinetičke energije u molekulima. Molekuli se kreću brže što je temperatura viša, a kretanje potpuno prestaje na temperaturi apsolutne nule. Kelvinova (K) skala je zasnovana na ovom fenomenu, ali je inače određena stepenima na isti način kao i skala Celzijusa (C°): T = t + 273,2 T  i to je apsolutna temperatura izražena u (K), a t = temperatura Celzijusa C°.

Kako se meri toplotni kapacitet?

measuring heat capacity

Toplota je oblik energije, predstavljen kinetičkom energijom neuređenih molekula supstance. Termički kapacitet (koji se naziva i toplotni kapacitet) objekta odnosi se na količinu toplote koja je potrebna da se proizvede jedinična promena temperature (1K), i izražava se u J/K. Specifična toplota ili specifični toplotni kapacitet supstance se češće koristi i odnosi se na količinu toplote koja je potrebna da se proizvede jedinična promena temperature (1K) u jediničnoj masi supstance (1 kg). cp = specifična toplota pri konstantnom pritisku; cV = specifična toplota pri konstantnoj zapremini; Cp = molarna specifična toplota pri konstantnom pritisku; CV = molarna specifična toplota pri konstantnoj zapremini. Specifična toplota pri konstantnom pritisku je uvek veća od specifične toplote pri konstantnoj zapremini. Specifična toplota za supstancu nije konstanta, već raste, sa porastom temperature. U praktične svrhe se može koristiti srednja vrednost. Za tečnosti i čvrste supstance cp ≈ cV ≈ c. Za zagrevanje masenog protoka (m) od temperature t1 do t2 će tada biti potrebno: P = m x c x (T2 -T1), gde je P = toplotna snaga (V); m = maseni protok (kg/s); c = specifična toplota (J/kg k K); T = temperatura (K)

cp je veći od cV zbog rada ekspanzije koji gas pri konstantnom pritisku mora da izvrši. Odnos između cp i cV naziva se izentropski eksponent ili adijabatski eksponent, K, i funkcija je broja atoma u molekulima supstance.

Povezani članci