Regulacioni sistemi postaju sve napredniji i brz razvoj pruža niz novih rešenja. Pored toga, svi kompresori su opremljeni nekim oblikom opreme za nadzor kako bi zaštitili kompresor i sprečili zastoj u proizvodnji. Hajde da pobliže pogledamo tehnologiju koja ovo omogućava, počevši od transduktora.
Šta su transduktori?
Transduktor se koristi za detekciju trenutnog stanja instalacije. Informacije sa transduktora obrađuje sistem za nadzor, koji daje signal aktuatoru, na primer. Transduktor za merenje pritiska ili temperature često se sastoji od senzora i mernog pretvarača. Senzor oseća količinu koja se meri. Merni pretvarač konvertuje izlazni signal senzora u odgovarajući električni signal koji može da obradi kontrolni sistem.
Kako merimo temperaturu u kompresorima?
Otporni termometar se obično koristi za merenje temperature. Ima metalni otpornik kao pretvarač čiji otpor raste sa porastom temperature. Promena otpora se meri i pretvara u signal od 4–20 mA. Pt 100 je najčešći otporni termometar. Nominalni otpor na 0°C je 100 Ω.
Termistor (termo rezistor - toplotni otpornik) je poluprovodnik čiji se otpor menja sa temperaturom. Može se koristiti kao regulator temperature, na primer, na elektromotoru. PTC, pozitivni temperaturni koeficijent, je najčešći tip. PTC ima neznatnu promenu otpora sa povećanom temperaturom do referentne tačke, gde otpor raste sa skokom. PTC je povezan sa kontrolerom, koji oseća ovaj "skok otpora" i daje signal za, na primer, zaustavljanje motora.
Kako merimo pritisak u kompresorima?
Telo koje oseća pritisak, na primer, dijafragma, se koristi za merenje pritiska. Mehanički signal s dijafragme se zatim pretvara u električni signal, 4–20 mA ili 0–5 V. Pretvaranje iz mehaničkog u električni signal može da se odvija u različitim sistemima merenja. U kapacitivnom sistemu, pritisak se prenosi na dijafragmu. Položaj merne dijafragme se registruje pomoću ploče kondenzatora i pretvara se u mernom pretvaraču u jednosmerni napon ili jednosmernu struju koja je proporcionalna pritisku. Merni sistem otpornika se sastoji od merača naprezanja spojenog premoščćavanjem i pričvršćenog za dijafragmu. Kada je dijafragma izložena pritisku, prima se nizak napon (mV). Ovo se zatim pojačava do odgovarajućeg nivoa. Piezoelektrični sistem se zasniva na specifičnim kristalima (npr. kvarc) koji stvaraju električna naelektrisanja na svojim površinama. Naelektrisanja su proporcionalna sili (pritisku) na površini.
Oprema za nadzor
Oprema za nadzor je prilagođena tipu kompresora. To nužno uključuje veliki izbor opreme koja odgovara svim vrstama kompresora. Mali klipni kompresor je opremljen samo sa konvencionalnim prekidačem za preopterećenje motora, dok veliki vijčani kompresor može imati veliki broj isečaka/transduktora za preopterećenje, temperaturu i pritisak, itd. Na manjim, osnovnijim mašinama, kontrolna oprema se isključuje kompresor i mašina ne mogu da se ponovo pokrenu kada isključenje daje alarmnu vrednost. Lampica upozorenja može, u nekim slučajevima, ukazati na uzrok alarma. Rad kompresora se može pratiti na kontrolnoj tabli za naprednije kompresore, na primer, direktnim čitanjem pritiska, temperature i statusa. Ako se vrednost transduktora približi granici alarma, oprema za nadzor će izdati upozorenje.
Mere se tada mogu preduzeti pre nego što se kompresor isključi. Ako se kompresor isključi alarmom, ponovno pokretanje kompresora je blokirano dok se kvar ne otkloni ili se kompresor ne resetuje ručno. Rešavanje problema je značajno olakšano na kompresorima opremljenim memorijom u koju se evidentiraju podaci o temperaturi, pritisku i radnom statusu. Kapacitet memorije može pokriti poslednja 24 sata. Ova funkcija omogućava da se analiziraju trendovi tokom poslednjeg dana i da se koristi logično rešavanje problema za brzo identifikovanje razloga zastoja.
Daljinski nadzor kompresorske instalacije
U različitim instalacijama kompresora može da postoji potreba da se nadgleda i kontroliše rad kompresora s udaljene lokacije. Na manjim instalacijama, prilično je lako povezati alarm, indikator rada itd. s kompresorom. Obično je moguće izvršiti i daljinsko pokretanje i zaustavljanje. Na većim instalacijama, gde su značajna finansijska ulaganja u pitanju, često je poželjno centralno praćenje. Trebalo bi da se sastoji od opreme koja obezbeđuje neprekidan pregled sistema, a koja takođe omogućava pristup pojedinačnim mašinama u cilju kontrole detalja kao što su pritisak međuhladnjaka, temperatura ulja itd. Sistem za nadzor takođe treba da ima memoriju kako bi sastavio dnevnik onoga što se dogodilo u poslednja 24 sata. Dnevnik se koristi za crtanje krivih trenda, koje služe za lako identifikovanje vrednosti koje imaju tendenciju da odstupaju od podrazumevanih. Krive mogu predstavljati osnovu za nastavak rada ili planiranje zaustavljanja sistema. Sistem često predstavlja izveštaje o statusu instalacije kompresora na različitim nivoima, od ukupnog pregleda do detaljnog statusa za pojedinačne mašine.
Saznajte više o različitim načinima na koje možemo da tretiramo komprimovani vazduh i različitim alatima koji se koriste u ovim procesima. Ovde govorimo o kontroli i nadzoru vazdušnih kompresora.
Postoje različiti načini na koje možemo da tretiramo komprimovani vazduh i različiti alati koji se koriste u ovim procesima. Saznajte više o sveobuhvatnoj kontroli u sistemu kompresora.
Kada je u pitanju utvrđivanje da li je potrebna energetska revizija ili jednostavna procena komprimovanog vazduha, onda odgovor zavisi od očekivanih konačnih rezultata i direktiva višeg menadžmenta.