Koje su glavne vrste zagađenja komprimovanog vazduha?

Zatim, tu je i vlaga koja je prisutna u okolnom vazduhu. U sistem cevovoda za komprimovani vazduh ulazi kroz dovod u obliku vodene pare. Ova vodena para je najistaknutiji zagađivač komprimovanog vazduha u smislu ukupne zapremine i čini većinu tečne kontaminacije koja se može naći u vazdušnom sistemu.

Sadržaj vode se meri posredno putem tačke rose. To je temperatura na kojoj komprimovani vazduh još uvek može da podnese sadržaj vodene pare pre nego što vlaga formira kondenzat.

Ako se vlaga ne ukloni, može da smanji radni vek pneumatske opreme ubrzavajući proces korozije. Pored toga, omogućava i razmnožavanje bakterija, što može negativno da utiče na kvalitet finalnih proizvoda. Ovo je posebno problematično u primenama u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Iako kvalitet vazduha nije toliko važan za neke procese, on je od ključnog značaja za primenu u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, gde bi prisustvo bakterija bilo posebno štetno.

Količina ulja u komprimovanom vazduhu zavisi od nekoliko faktora, uključujući tip mašine, dizajn, starost i stanje. Postoje dva glavna tipa dizajna kompresora u ovom pogledu: oni koji funkcionišu sa mazivom u komori za kompresiju i oni koji funkcionišu bez maziva. U podmazivanim kompresorima, ulje je uključeno u proces kompresije i takođe je uključeno u (potpuno ili delimično) komprimovani vazduh. Međutim, u modernim, klipnim i vijčanim kompresorima s uljnim podmazivanjem, količina ulja je veoma ograničena.

 U ovom slučaju, ulje se smatra kompresionim zagađivačem.

Postoje takozvani „zagađivači sistema distribucije“. To može uključivati čestice rđe iz razvodnih cevi koje dospevaju u struju komprimovanog vazduha.

Sve počinje s okolnim vazduhom koji mora biti komprimovan. U tipičnom industrijskom okruženju, može da sadrži više od 140 miliona čestica prljavštine po kubnom metru. Komprimovanjem, ovi zagađivači se koncentrišu u skladu s povećanjem vazdušnog pritiska.

To znači da komprimovani vazduh može da sadrži mnogo puta više čestica prljavštine. Nažalost, većina njih je toliko mala (ispod dva mikrona) da ulazni filter uklanja samo 20% njih.

Više od 80% čestica koje kontaminiraju komprimovani vazduh su manje od 2 µm i stoga mogu lako proći kroz ulazni filter kompresora. Od te tačke, čestice se šire po sistemu cevi i mešaju se sa ostacima vode i ulja i otpacima sa cevi. To može dovesti do rasta mikroorganizama. Filter postavljen direktno iza kompresora može da eliminiše ove rizike.

Ipak, da bismo imali čist komprimovani vazduh, rast bakterija nakon filtera mora biti u potpunosti pod kontrolom. Situacija je dodatno komplikovana jer se gasovi i aerosol mogu koncentrisati u kapljice (kroz koncentraciju ili električno punjenje) čak i nakon prolaska kroz nekoliko filtera. Mikroorganizmi mogu da klijaju kroz zidove filtera i stoga postoje u istim koncentracijama na ulaznoj i izlaznoj strani filtera.

Mikroorganizmi su izuzetno mali i obuhvataju: bakterije, viruse i bakteriofage. Tipično, bakterije mogu biti male od 0,2 µm do 4 µm, a virusi od 0,3 µm do čak 0,04 µm. Kontaminacija manja od 1 µm prečnika i, shodno tome, svi ovi mikroorganizmi, mogu lako da prođu kroz ulazni filter kompresora. Uprkos svojoj veličini, ovi mikroorganizmi predstavljaju ozbiljan problem u mnogim industrijama, jer kao „živi" organizmi mogu slobodno da se razmnožavaju pod pravim uslovima. Istraživanja su pokazala da mikroorganizmi napreduju u sistemima s komprimovanim vazduhom sa neosušenim vazduhom pri visokoj vlažnosti (100%).

Ulje i druga kontaminacija deluju kao hranljive materije i omogućavaju mikroorganizmima da „cvetaju". Najefikasniji tretman uključuje sušenje vazduha do relativne vlažnosti od <40% (ovo se može postići korišćenjem bilo koje vrste sušača) i postavljanje sterilnog filtera u sistem. Sterilni filter mora biti postavljen u kućište filtera koje omogućava „in situ" (na licu mesta)  sterilizaciju parom ili koje se može lako otvoriti. Sterilizacija se mora vršiti često da bi se održao dobar kvalitet vazduha.

Zagađivači mogu oštetiti vašu proizvodnju na tri glavna načina.

Konkretno, mogu da:

• smanje performanse samog sistema komprimovanog vazduha

• negativno utiču na vašu opremu na vazdušni pogon

• utiču na integritet i kvalitet vaših krajnjih proizvoda.  

Pojedinačno, svaki od njih može negativno da utiče na vaš sistem. U kombinaciji, međutim, mogu biti još opasniji. Na primer, ulje i vlaga u komprimovanom vazduhu mogu da omoguće mikroorganizmima koji se nalaze u usisnom vazduhu da rastu i razvijaju se.

Ovo predstavlja ozbiljan izazov. Na kraju krajeva, jedan kubni metar okolnog vazduha može da sadrži više od 140 miliona čestica – od prašine do mikroorganizama poput bakterija, virusa i bakteriofaga. U stvari, oni su toliko mali (mikroorganizmi se kreću od 0,0,4 µm do 4 µm) da ulazni filter ne može da ih uhvati.

Pošto su u pitanju živi organizmi, razmnožavali bi se ukoliko su uslovi povoljni, na primer u neosušenom komprimovanom vazduhu.

Ovo je posebno loše u industriji hrane i pića, medicinskoj i farmaceutskoj industriji – moglo bi imati katastrofalne posledice ako bi mikroorganizmi poput bakterija i gljivica kontaminirali hranu i farmaceutske proizvode.