Metode za uštedu energije vazdušnih kompresora - koliko mogu uštedeti?

How much can I save?

Ekološki kompresori štede novac. Korišćenjem znatno manje količine energije, smanjuju troškove proizvodnje komprimovanog vazduha i pošto troškovi energije čine značajnu većinu ukupnih troškova posedovanja kompresora, onda ova smanjenja troškova mogu biti značajna na vašem računu za energiju.

Ali postoji li način da se tačno izračuna koliko preduzeće može uštedeti ako postane „zeleno"? Ovo je posebno važno pitanje za manja preduzeća, koja mogu biti zabrinuta zbog veće početne nabavne cene energetski efikasnog kompresora. Njima se može učiniti da bi „sigurna“ opcija bila da nastave da koriste svoj stari kompresor iako stvara ogroman račun za struju.

Međutim, nema ničeg bezbednog u zadržavanju stare tehnologije u vreme kada oni koji odluče da pređu na „zelenu" tehnologiju uživaju značajnu konkurentsku prednost. U stvari, neprelaženje na ekološki prihvatljivu tehnologiju je mnogo rizičnije jer dovodi i do neizvesnosti u proizvodnim procesima.

„Zeleni" vazdušni kompresori pružaju stabilnost. Oni ne samo da garantuju da će kompanija sniziti troškove proizvodnje komprimovanog vazduha, zbog čega su zaštićeniji od velikih fluktuacija cena energije, nego nude i veću pouzdanost, duže intervale održavanja i obezbeđuju usklađenost sa trenutnim i nastupajućim standardima emisije.

This is a particularly important question for smaller companies, which may be worried about the higher initial purchase price of an energy-efficient compressor. To them, it might seem that the “safe” option would be to keep using their old compressor even though it generates a massive electric bill.

However, there is nothing safe about sticking with old technology at a time when those who decide to go green are enjoying a significant competitive advantage. In fact, not switching to environment-friendly technology is much riskier because it invites uncertainty to production processes.

Green air compressors provide stability. They do not just guarantee that a company will lower the production cost of compressed air – and therefore are more protected from highly fluctuating energy prices – they also offer greater reliability, longer maintenance intervals and ensure compliance with current and upcoming emissions standards.

Dobijanje pomoći za utvrđivanje konkretnih ušteda

U većini slučajeva, direktne i indirektne uštede, kao i koristi od prelaska na „zeleni" kompresor biće značajne, a posebno niži troškovi proizvodnje komprimovanog vazduha kao rezultat smanjenja troškova energije.

Konkretna cifra zavisi od faktora kao što su potrebe kompanije za komprimovanim vazduhom ili tip kompresora koji izaberu. Posedujući te informacije, stručnjaci Atlas Copco mogu pomoći pri izračunavanju uštede koju preduzeće može da ostvari kupovinom „zelenog" vazdušnog kompresora.

Metode za uštedu energije utrošene u vazdušnim kompresorima

Učiniti da sistemi komprimovanog vazduha budu još efikasniji

Prelazak na zeleno ne odnosi se samo na kupovinu novog kompresora. Optimizacija njihove postojeće mreže komprimovanog vazduha obično nudi preduzećima više od jedne opcije za smanjenje ugljeničnog otiska i troškova komprimovanog vazduha. Sistem komprimovanog vazduha zahteva pažnju i negu. Zanemarivanje će uvek dovesti do neefikasnosti koja može biti prilično skupa.

Zato sistem komprimovanog vazduha treba pažljivo pratiti i kontrolisati. Jednostavan primer je radni pritisak vazduha. Veći pritisak znači povećanu potrošnju energije, što znači veće troškove proizvodnje. U proseku, 1 dodatni bar pritiska rezultira u proseku povećanjem potrebne snage od 8%. To se brzo nadodaje.

Mnoge kompanije prave grešku jednostavno povećavajući svoj radni vazdušni pritisak kada dođe do pada pritiska u njihovom vazdušnom sistemu. Iako se to čini kao jednostavno rešenje, ono je i skupo i brzo dovodi do povećanja cene komprimovanog vazduha.

Na primer, curenje od dva milimetra pri pritisku od 8 bara kompaniju može koštati hiljade dolara godišnje. Zato je ključno istraživanje uzroka pada pritiska, koji može biti bilo šta, od curenja do cevovoda nedovoljnih dimenzija, stare opreme ili začepljenog filtera.

To znači da operateri uvek treba da budu svesni koliki im je pritisak zapravo potreban i gde njihov sistem može izgubiti pritisak. Kao pravilo, mreža komprimovanog vazduha treba da bude projektovana tako da gubitak pritiska između kompresora i najudaljenije opreme koja troši vazduh ne bude veći od 0,1 bar.

Sve ostalo će se brzo odraziti na račun za struju kompanije. Dobar način upravljanja sistemom komprimovanog vazduha je primena najsavremenijeg glavnog kontrolnog sistema koji prati njegovu efikasnost, dostupnost i pouzdanost. Ne samo da detektuje probleme, već i automatski smanjuje radni pritisak, odnosno smanjuje troškove kada je potražnja za vazduhom mala, na primer noću ili vikendom.

Još jedan dobar način za smanjenje troškova je dodavanje sistema za povratak energije u mrežu komprimovanog vazduha. Više od 90 procenata energije koju kompresor koristi može se povratiti u obliku toplote, koja se može iskoristiti na drugim mestima. Kao rezultat toga, investicija u takav sistem se često isplati za manje od tri godine.

Najvažnija stvar koju treba zapamtiti je da se skoro svaka mreža komprimovanog vazduha može poboljšati, posebno one koje ne koriste najsavremeniju opremu i najsavremenije kontrolere. A za još veću uštedu, proverite kod stručnjaka Atlas Copco kako biste saznali kako vaša kompanija može imati koristi od prelaska na zeleno.

Pogledajte uticaj vaše uštede energije na životnu sredinu

Step 1: Select your currency and unit of measurement

Step 2: Fill in your annual running hours, system power, and electrical cost per hour

Step 3: Choose the percentage of energy saving

1 bar air pressure band reduction: 7%
Changing from fixed speed to VSD: 35%
Changing from fixed speed to VSD+: 50%
Installing an energy recovery system: 94%

Step 4: Select the numbers of years to visualize saving over time

Have a look at the estimation of your reduction in electricity costs and your CO2 reduction. To make it more tangible, we visualized the reduction in CO2 in more common comparisons such as CO2 emissions from charged smartphones and a households' yearly electricity use.